U to doba bila sam manje ponizna nego što sam sada. Život mi je išao.
U stvari nije on išao i tekao nego sam ja imala neiscpnu snagu i volju da rušim prepreke oko sebe. U to doba život mi je bio teži, ali energija i snaga volje ogromna.
Možda me je zato i lupilo. Da se naučim poniznosti. Da se naučim da ne mogu ukloniti sve prepreke sa puta. Da se naučim....
Moja mama je jednom rekla "ti si intelektualni snob". Nekako mislim da nisam intelektualni snob, no je činjenica da sam bistra i da stvari shvaćam jako brzo. Brzo sve prokljuvim, shvatim bit, shvatim princip. I onda mi bude dosadno. Jer vidim da drugi nisu shvatili. I da moram čekati. Da shvate.
Što da ja radim dok čekam???
Oduvjek je bilo tako. Uvijek su mi govorili "ti si pametna". Da sam imala sestru vjerojatno bi ona bila "lijepa".
No da. Ja sam pametna. Ja mogu. Ja hoću. Ja znam.
I tako sam rušila prepreke na svom putu odrastanja, sazrijevanja i kasnije. Sa ogromnom energijom iznutra. I tom pameću koju imam.
No pojavila se STIJENA .
Da me nauči....
Bol se javila kao popratna emocija. Kao nemoć. Ja ne mogu??? Meni nešto neide??
I tako je STIJENA došla između mene, mojih želja, mojih snova.
Mogla bih taj kamen izdubiti. Da sam voda.
Ali nisam.
Možda me STIJENA uči strpljenju?
Tja. Nešto je njezin posao.
Koliko sam ja shvatila moj je da naučim biti ponizna.
Što god da je njezin posao još me nije naučilo!
O da. Jesam promijenila ponašanje, promijenila sam stav.
Ali sebe unutra nisam. Još uvijek sam ona tvrdoglava, svojevoljna i na sebe ponosna ista.
kategorija : kriza identiteta
podkategorija : trkeljam sve u šesnajst. al ne mogu si pomoć to ističe iz mene.
Mislimo kako se ne mijenjamo i kako smo isti, no to nije istina. Stijene nas mijenjaju željeli mi to ili ne. Da, postajemo ponizni, postajemo strpljivi,pomalo uplašeni, oprezni...postajemo sve više dubina, a sve manje smo pršteća kaskada.
OdgovoriIzbrišiIzvana je sve isto, ali odaje nas pogled.
Možda nas Stijena jednostavno uči prihvaćanju, a naše je samo da se ne zaboravimo smijati?
Onda kada padnemo sa Stijene i ostanemo živi unatoč svemu?
Onda kada se pridižemo krvavih koljena i smješkom na usnama.
ti naštrikaš pulover, napraviš vješalicu...i tako...dok čekaš....da drugi shvate
OdgovoriIzbriši@živjeti svoj život
OdgovoriIzbrišije. možda si ne želim priznati da sam uplašena. i ne više toliko hrabra. :) hvala na ovom uvidu :)
bila sam ostavila komentar. ili bar mislim da jesam. uglavnom - sve se zbiva s razlogom da se popravljamo ne dirajući osnovu od koje smo sazdani.
OdgovoriIzbrišihmmm... stijena. voda. perfect timing. hmmm. smisla ima. ne samo njima. ;-)
OdgovoriIzbrišiponiznost je .... vraški teška stvar. svima koji gledaju izvana ja se vjerovatno činim...bojim se i mislit kako izgledam. ali vjerovatno je ponizno jedan od pridjeva koji bi mi se mogli zaljepit. ja to gledam ovako: skrhana, opljačkana i...još puno toga, otišla sam tamo di sam jedino mogla. bilo bi ljepo opet bit jak i pun volje. ali svako ima svoju stijenu. ili planinu, (veličina gromade ovisi o tome piješ li redovito antidepresive! ;)))
OdgovoriIzbrišiMijenjanjem ponašanja i stava lagano mijenjamo i unutarnju sebe...ponekad ide malo teže,ali mijenjamo se mi i kada ne primječujemo
OdgovoriIzbrišiRazbit će se Stijena kada naučiš svoju lekciju i proširiti ti vidik između tebe i tvojih želja
Lijep ti pozdrav ostavljam
skupi sve u knjigu, ovo što pišeš je naprosto fenomenalno. nemoj da to čitamo samo mi, ovdje. predobro je da se ne podijeli i drugima. razmisli.
OdgovoriIzbriši"Mogla bih taj kamen izdubiti. Da sam voda.
OdgovoriIzbrišiAli nisam."
Nemaš ti pojma, iako si tako pametna, da JESI voda.
ma nisam ja anonimac, al nemam pojma kako ovaj vrag ide.....
OdgovoriIzbrišifilipinka
@anonimac
OdgovoriIzbrišifile, nemam onu drugu karakteristiku vode. strpljenje.