Šetnja

Tko će mi otvorit vrata? Di mi je sluga?

Dokle ću ja čekat!?

Frizerka me je samo gledala i napokon uspjela izreć "pa dobro što ste to napravili?". Ja sam šutila i prekrila se ušima preko glave. Nisam joj ni rekla što sam sve napravila.
a) jedna boja - rezultat mandarina
b) iduća boja - rezultat anemična
c) pramenovi - rezultat "o kriste što je ova radila s kosom?"

I sve to u dva dana.
Ponekad pomislim da sam stvarno mutava.
No cijelo vrijeme mi je bilo u glavi ovo "ako ne uspijem ošišati ću se". S tom sam namjerom otišla frizerki. No ona se nije dala. Pa je prekrila a) b) i c) bojom d) a onda na moj zahtjev me i ošišala.
Eto tak.
Kad netko nije normalan onda nije normalan. Pa neka plati!
A gola sam i bosa!

Stvarno dođu trenuci u životu da se zapitaš o svom zdravom razumu.
No ja se neću pitati.
Moglo bi mi se dogoditi da mi se odgovor ne svidi.

Eto napokon je gotova ljetna vestica. Meni dopada. Nisam mislila da ću ju ikad dovršiti no mic po mic i čudo se dogodilo.

Uostalom kad god krenem nešto radit nekako ne mislim da ću ikad završit i stalno se čudom čudim da sam to ipak napravila.

Ovo sam petljala oko mjesec dana. Malo po malo. Po mom planu trebala je bit gotova za jedno mjesec dana (ako ikada bude ) no prebacila sam plan. Radnik sam udarnik!

I onda sam uzela foto aparat da ju slikam.

Mali je Pas bio na drugom kraju garniture.

Koja je dosta velika.

Dakle, ako logično razmišljamo rekli bismo da nikako on ne može biti u kadru.

I dobro bismo razmišljali.

No zaboravili bismo pri tome jedan bitan elemenat.

Elemenat : mali pas.

To se je dakle stvorenje, čim je vidio da sam izvadila foto aparat i čim je povezao da ću slikati drugi kraj garniture, diglo i kao usputno došetalo baš zamisli na taj kraj.

Taj me pas svakim danom ponovo i ponovo iznenađuje.

Poza mu je bila tipa "no dobro sad sam bio na jednom kraju, sad slučajno idem baš na onaj drugi kraj gdje se slika. Vidi čuda kako se to dvoje poklopilo",

Car je car i tu se nema što reć!

Mislim ja sam stvarno tuka nad tukama.
Nema veće tuke od mene to ti je.
Bila sam odlučila da ću se sprefarbat u plavo, bit plavuša.
I odem kupit boju u dm, jerbo mi ovih par centimetara na glavi glupo vodat frizeru.
Mislim, ako ne ispadne dobro ionak mogu od 3 cm napravit 1 cm i neće se ni vidjet razlika.
I tako znači odem u dm i gledam boje. Ja amater i tuka.
I onda si pomislim, ma svejedno je, uzet ću najjeftiniju.
Nisam ja tuka što sam uzela najjeftiniju, tu sam još i pokazala stanovitu dozu inteligencije.
Nego sam tuka što se nisam sjetila da imam crveni pigment.
Mislim ono, kao da sam pala s marsa eto to sam.

I lijepo , hop hop stavim to sve na glavu i čekam. Čekam. Čekam.
Čekam da se pretvorim u neodoljivu plavušu.
U vilu.
U ljepoticu dana i noći.
U mis univerzuma.
Eto to ja čekam.

A zaboravim da imam crveni pigment.
Z a b o r a v i m.

I sad sam narančasta.
Narančasta ko ovaj gumbić dole na kojemu piše objavi post.
Narančasta ko naranča.
Još si samo trebam cvijetak stavit u kosu i bit ću dijete cvijeća.
n a r a n č a s t a.

I onda, budući da je tome tako, odlučila sam da ću sutra, odnosno prekosutra, budući da je sutra nedjelja pa dm ne radi, probat neku drugu boju.
Mislim sve je bolje nego bit ko mandarina.
Isuse ljudi će me zamjenjivat s mandarinom kad ću hodat po cesti.
Pokušat će me ogulit i pojest, eto to će oni radit.

Zato prekosutra neka izvolim otić i kupit nešto drugo.
Na primjer probati ću crno.

Koje sam ja sreće to crno će se vjerojatno pretvoriti u zeleno.
Tuka eto to sam. T u k a!!

Kako sam mogla zaboravit da imam crveni pigment? Kako?
Niš ja ne bi rekla da to nisam znala. Nisam znala i bok.
Ali z n a l a sam!!!
Samo sam zaboravila.
Isuse, sutra se neću ni pogledat u ogledalo.
Ne smijem.
Mislit ću da sam mandarina pa ću se pokušat pojest.
Samu sebe.